Pa­ci­je­n­te sa de­for­mi­te­ti­ma li­ca i vi­li­ca, od­no­sno asi­me­tri­jom li­ca, ko­je kao po­sle­di­ca uglav­nom pra­te kom­plek­si ma­nje vri­jed­no­sti, uglav­nom estet­ski raz­lo­zi do­vo­de u am­bu­lan­tu mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga, gdje su na­kon pre­gle­da i di­jag­no­sti­ke sprem­ni da se pod­vrg­nu hi­rur­škom za­hva­tu. Uko­li­ko, pak, ima­ju smet­nje sa žva­ka­njem, to im je sa­mo po­vod za li­je­če­nje i tu glav­nu ulo­gu ima lje­kar ko­ji zbog že­lje pa­ci­jen­ta da po­bolj­ša­ju fi­zič­ki iz­gled ne za­ne­ma­ru­je funk­ci­o­nal­ne smet­nje kao što su smet­nje u go­vo­ru, di­sa­nju, žva­ka­nju.
Šta ovi de­for­mi­te­ti, uro­đe­ni ili ste­če­ni, zna­če i ka­ko se li­je­če, za či­ta­o­ce „Da­na” po­ja­sni­la je mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­rurg Ta­nja Bo­lje­vić sa Kli­ni­ke za ORL i MFH Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re. Ne­se­bič­nu bri­gu za do­bro­bit dru­gih ko­ja je njen ži­vot­ni stav, dr Bo­lje­vić po­tvr­đu­je i sprem­no­šću da ana­li­tič­ki od­go­va­ra na pi­ta­nja kroz ko­ja mno­gi pa­ci­jen­ti tra­že rje­še­nje pro­ble­ma, a pri­je sve­ga po­ja­šnja­va šta su de­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca i ka­kvim su sve funk­ci­o­nal­nim smet­nja­ma i po­re­me­ća­ji­ma pra­će­ni.
– De­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca su za­pra­vo od­re­đe­ne ne­pra­vil­no­sti kod ko­jih je zbog spe­ci­fič­no­sti simp­to­ma neo­p­hod­no spro­ve­sti naj­če­šće kom­bi­no­va­nu te­ra­pi­ju, pri­je sve­ga hi­rur­šku, a če­sto i do­dat­ne te­ra­pi­je. Ovi de­fo­r­mi­te­ti se pri­je sve­ga li­je­če i ka­ko bi se po­sti­gli za­do­vo­lja­va­ju­ći estet­ski iz­gled i oro­fa­ci­jal­ne funk­ci­je kod pa­ci­je­na­ta. Kod ovih pa­ci­je­na­ta če­ste su ne­pra­vil­no­sti zu­ba, po­re­me­će­ni me­đu­sob­ni od­no­si vi­li­ca, kao i od­no­si vi­li­ca pre­ma okol­nim ko­šta­nim struk­tu­ra­ma gla­ve. Ta­ko­đe, po­sto­ji i po­re­me­ćaj oro­fa­ci­jal­ne funk­ci­je kao što su žva­ka­nje, gu­ta­nje i go­vor. I po­red svih ovih pro­mje­na kod pa­ci­je­na­ta, ipak je estet­ski mo­me­nat glav­ni mo­tiv za tra­že­nje po­mo­ći mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
Ko­je su osnov­ne vr­ste de­for­mi­te­ta li­ca i vi­li­ca te ka­ko se kli­nič­ki ma­ni­fe­stu­ju, od­no­sno ka­kve ih pro­mje­ne pra­te?
– De­for­mi­te­ti mo­gu bi­ti uro­đe­ni i ste­če­ni. Uro­đe­ni de­for­mi­te­ti su: pro­ge­ni­ja („is­tu­re­nost” do­nje vi­li­ce), mi­kro­ge­ni­ja (ma­la do­nja vi­li­ca), ma­kro­ge­ni­ja (ab­nor­mal­no uve­ća­nje do­nje vi­li­ce), aper­tog­na­ti­ja (otvo­re­ni za­gri­žaj), ukr­šte­ni za­gri­žaj, he­mi­hi­per­tro­fi­ja li­ca (jed­no­stra­no uve­ća­nje li­ca), he­mi­hi­por­tro­fi­ja li­ca (jed­no­stra­no sla­bo raz­vi­je­no li­ce), uro­đe­ni ras­cje­pi usne, li­ca i vi­li­ca, ra­zni sin­dro­mi – kra­ni­o­si­no­sto­ze, di­zo­sto­ze (po­ro­me­ćaj u raz­vit­ku ko­šta­nog tki­va raz­li­či­te vr­ste kao što su dyso­sto­sis man­di­bu­la­ris, dyso­sto­sis man­di­bu­lo­fa­ci­a­lis, dyso­sto­stis oto­man­di­bu­la­ris, dyso­sto­sis cle­i­doc­ra­ni­a­lis, dyso­sto­sis cra­ni­o­fa­ci­a­lis) i dr.
Ste­če­ni de­for­mi­te­ti su po­sle­di­ca: tra­u­me (na­ro­či­to u dje­tinj­stvu), ne­a­de­kvat­nog ili ne­pra­vo­vre­me­nog li­je­če­nja pre­lo­ma ko­sti­ju li­ca i vi­li­ca, tu­mo­ra, dje­lo­va­nja ožilj­nog tki­va, an­ki­lo­ze (uko­če­no­sti) vi­lič­nog zglo­ba, pri­mje­na zrač­ne te­ra­pi­je u dje­či­jem uz­ra­stu, po­sto­ja­nja lo­ših na­vi­ka u dje­tinj­stvu (si­sa­nje pal­ca i sl.).
De­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca pra­će­ni su po­re­me­ća­ji­ma jed­ne ili vi­še funk­ci­ja i smet­nja­ma estet­skog ka­rak­te­ra, što kod pa­ci­je­na­ta, bez ob­zi­ra na pol i sta­rost, iza­zi­va kon­stant­no psi­hič­ko op­te­re­će­nje.
Ko­je lo­še na­vi­ke do­vo­de do ste­če­nih de­for­mi­te­ta, a ko­ji su uzro­ci uro­đe­nih ano­ma­li­ja?
– Ma­nji de­for­mi­te­ti kao po­sle­di­ca lo­ših na­vi­ka u dje­tinj­stvu (si­sa­nje pal­ca i sl, du­go­traj­na upo­tre­ba cuc­le i dr) na­sta­ju iz raz­lo­ga jer je dje­te­tu do­sad­no, umor­no je, tu­žno ili upla­še­no. Si­sa­nje pal­ca ga umi­ru­je u raz­li­či­tim stre­snim si­tu­a­ci­ja­ma, dok s dru­ge stra­ne po­jed­ni ma­li­ša­ni to ra­de u znak pro­te­sta, ka­da ne mo­gu da po­stig­nu od­re­đe­ni cilj kod od­ra­slih. Je­dan od ozbilj­ni­jih uzro­ka je­ste ro­đe­nje bra­ta ili se­stre („kon­ku­ren­ci­ja” u po­ro­di­ci). U ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma se na­vo­di da se ova na­vi­ka mo­že to­le­ri­sa­ti do na­vr­še­ne če­tvr­te go­di­ne.
Po­vre­de u dje­tinj­stvu ta­ko­đe mo­gu do­ve­sti do na­stan­ka de­for­mi­te­ta uko­li­ko su na­sta­le u pe­ri­o­du ka­da rast vi­li­ca još ni­je za­vr­šen. Naj­če­šće su to po­vre­de u igri, spor­tu, vo­žnji bi­ci­klom i sl.
Uro­đe­ni de­for­mi­te­ti su po­sle­di­ca dje­lo­va­nja od­re­đe­nih fak­to­ra u trud­no­ći (na­ro­či­to pr­va tri mje­se­ca, pe­ri­od or­ga­no­ge­ne­ze) kao što su pri­mje­na od­re­đe­nih lje­ko­va ko­ji se ne pre­po­ru­ču­ju u tom pe­ri­o­du, zra­če­nje, kao i dje­lo­va­nje od­re­đe­nih vi­ru­sa i dru­gih fak­to­ra.
Ka­da se de­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ce ot­kri­va­ju, ko­li­ko su uče­sta­li i ka­da je naj­bo­lje po­če­ti sa li­je­če­njem? Ko­je disg­na­ti­je naj­če­šće zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­na li­je­če­nja?
– Ka­ko su raz­li­či­ti po uzro­ci­ma ko­ji do­vo­de do nji­ho­vog na­stan­ka, ta­ko se de­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca kli­nič­ki raz­li­či­to ma­ni­fe­stu­ju, pa se i ja­vlja­ju u raz­li­či­to ži­vot­no do­ba. Ne­ke se disg­na­ti­je is­po­lja­va­ju vr­lo ra­no, pa je ta­ko kod no­vo­ro­đen­ča­di od­mah vi­dljiv Pjer-Ro­be­nov (Pi­er­re-Ro­bin) sin­drom.
Kod dru­gih se pr­vi simp­to­mi ma­ni­fe­stu­ju u to­ku raz­vit­ka vi­li­ca, na­ro­či­to u pe­ri­o­du ra­sta mli­ječ­nih i stal­nih zu­ba. I ras­cje­pi su vi­dlji­vi od­mah po ro­đe­nju, ta­ko da je hi­rur­ško li­je­če­nje po­treb­no za­po­če­ti od par mje­se­ci, pa na da­lje, u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ja je vr­sta ras­cje­pa u pi­ta­nju. U Cr­noj Go­ri je go­di­šnje re­gi­stro­va­no oko pet no­vih slu­ča­je­va ras­cje­pa i svi oni zah­ti­je­va­ju hi­rur­ško li­je­če­nje.
Kod pro­ge­ni­je i dru­gih de­for­mi­te­ta vi­li­ce, ope­ra­tiv­ne za­hva­te je neophodno spro­ve­sti po za­vr­šet­ku ra­sta vi­li­ce, a to je od 18 go­di­na ili ka­sni­je. Ovo su naj­če­šći de­for­mi­te­ti vi­li­ca kod ko­jih se uvi­jek ne iz­vo­de ope­ra­tiv­ni za­hva­ti, ali se sva­ka­ko naj­bo­lji re­zul­tat po­sti­že hi­rur­škim pu­tem. Ne po­sto­ji ta­čan po­da­tak ko­li­ko ima disg­na­ti­ja u na­šoj ze­mlji, jer s ob­zi­rom na to da se ra­di o ste­če­nim de­for­mi­te­ti­ma ne ja­vlja­ju se svi kod lje­ka­ra.
Da li i ka­ko di­sa­nje na nos do­vo­di do de­for­mi­te­ta do­nje vi­li­ce? Je li tač­no da hra­nje­nje no­vo­ro­đe­ča­di na cuc­lu do­vo­di ili mo­že do­ve­sti do ne­sra­zmje­re vi­li­ca?
– U iz­vje­snim slu­ča­je­vi­ma je di­sa­nje na nos ote­ža­no, ta­ko da je iz­ra­že­no di­sa­nje na usta. Di­sa­nje na usta je uzro­ko­va­no op­struk­ci­jom no­sa ko­ja je če­sto re­zul­tat hro­nič­nih in­fek­ci­ja i aler­gi­ja. U broj­nim is­tra­ži­va­nji­ma utvr­đe­no je da di­sa­nje na usta mo­že ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na raz­voj ko­sti­ju li­ca, kao i na oklu­zi­ju zu­ba (od­nos zu­ba gor­nje i do­nje vi­li­ce) zbog ne­pra­vil­ne funk­ci­je i po­lo­ža­ja mi­ši­ća usa­na, obra­za i je­zi­ka. Za­to ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ovaj me­di­cin­ski pro­blem ka­ko ne bi imao ne­ga­ti­van uti­caj na iz­gled li­ca, raz­voj vi­li­ca i zu­ba.
Uko­li­ko se cuc­la ko­ri­sti i na­kon na­vr­šenih go­di­nu da­na dje­te­ta, mo­že do­ve­sti do de­for­mi­te­ta vi­li­ca. Što se du­že ko­ri­sti, ve­ća je vje­ro­vat­no­ća da će do­ći do na­stan­ka de­for­mi­te­ta. De­for­mi­tet na­sta­je zbog stal­nog pri­ti­ska na gor­nju vi­li­cu ka­ko cuc­lom, ta­ko i je­zi­kom, a do­nja vi­li­ca za­u­zi­ma ne­pra­vi­lan po­lo­žaj po­za­di, što do­vo­di do ne­pra­vil­ne sti­mu­la­ci­je u ra­stu i raz­vo­ju vi­li­ca i do nji­ho­vog iz­mi­je­nje­nog od­no­sa. Na­rav­no, i nep­ce po­pri­ma dru­ga­či­ji ob­lik, a zu­bi za­u­zi­ma­ju ne­pra­vi­lan po­lo­žaj.
Ka­ko si­sa­nje pal­ca uti­če na raz­voj vi­li­ce i da li je na taj na­čin ste­čen de­for­mi­tet mo­gu­će is­pra­vi­ti sa­mo or­to­dont­skim tret­ma­nom?
– Uko­li­ko na­vi­ka si­sa­nja pal­ca po­tra­je do pe­te go­di­ne ži­vo­ta, do­la­zi do pro­mje­ne ob­li­ka zub­nih ni­zo­va i nji­ho­vih me­đu­sob­nih od­no­sa. Gor­nji zu­bi se po­mje­ra­ju na­pri­jed, a do­nji ka je­zi­ku i na­sta­je otvo­ren za­gri­žaj. Ta­ko­đe, do­la­zi do pro­mje­na u raz­vo­ju nep­ca. Di­je­te u de­for­mi­sa­ni pre­dio po­ti­sku­je je­zik, usne ili obra­ze i na taj na­čin se stva­ra lo­ša na­vi­ka ko­ja po­gor­ša­va na­sta­lu de­for­ma­ci­ju.
Zbog lo­še na­vi­ke, kao što je si­sa­nje pal­ca, do­nja vi­li­ca je – usled ver­ti­kal­nog pri­ti­ska pal­ca – po­ti­snu­ta ka na­zad. Pri ho­ri­zon­tal­nom po­lo­ža­ju pal­ca pri­li­kom si­sa­nja na­sta­je otvo­re­ni za­gri­žaj u pred­je­lu fron­ta, usled smet­nji u raz­vit­ku sje­ku­ti­ća gor­nje i do­nje vi­li­ce. Ako do­đe do ošte­će­nja u pred­je­lu zglo­ba, tj. zo­ne ra­sta do­nje vi­li­ce, do­la­zi do za­o­sta­ja­nja u raz­vit­ku sa ošte­će­ne stra­ne.
U kom ste­pe­nu će po­sto­ja­ti de­for­ma­ci­ja za­vi­si od na­sled­ne pre­di­spo­zi­ci­je, od du­ži­ne tra­ja­nja štet­ne na­vi­ke, kao i ko­li­ko če­sto to­kom da­na di­je­te si­sa pa­lac. Kod dje­ce ko­ja ener­gič­no si­sa­ju pa­lac, pri­li­kom va­đe­nja pr­sta iz usta če­sto se mo­že ču­ti zvuč­ni sig­nal. U ovim slu­ča­je­vi­ma mor­fo­lo­ške pro­mje­ne mo­gu na­sta­ti već na mli­ječ­nim zu­bi­ma.
Ova­kav de­for­mi­tet je mo­gu­će u ve­li­koj mje­ri is­pra­vi­ti upor­nim or­to­dont­skim tret­ma­ni­ma.
U ko­joj ži­vot­noj do­bi je naj­bo­lje ura­di­ti hi­rur­šku in­ter­ven­ci­ju, na­rav­no, ka­da je to neo­p­hod­no. Ka­ko se pla­ni­ra ope­ra­tiv­no li­je­če­nje, ka­kve sve ana­li­ze tre­ba ura­di­ti i da li Kli­nič­ki cen­tar ima sve što je neo­p­hod­no za di­jag­no­sti­ku i li­je­če­nje ovih ano­ma­li­ja? Ko­li­ko su to za­htjev­ne ope­ra­ci­je?
– Ka­da su u pi­ta­nju de­for­mi­te­ti vi­li­ca, kao što sam već re­kla, po­treb­no je sa­če­ka­ti da se za­vr­ši rast i raz­voj vi­li­ca, a to je od na­vr­še­ne osam­na­e­ste go­di­ne. Ova­kvi ope­ra­tiv­ni za­hva­ti se ra­de u Kli­nič­kom cen­tru, na mak­si­lo­fa­ci­jal­noj hi­rur­gi­ji. Ka­ko se ove ope­ra­ci­je iz­vo­de u op­štoj ane­ste­zi­ji, po­red uobi­ča­je­ne pri­pre­me (la­bo­ra­to­rij­ski na­la­zi, pre­gled in­ter­ni­ste, RTG plu­ća, od­go­va­ra­ju­ći snim­ci vi­li­ca), po­treb­no je or­to­dont­ski pri­pre­mi­ti pa­ci­jen­ta (do­ve­sti zu­be u od­go­va­ra­ju­ći od­nos), a ta pri­pre­ma ne­kad tra­je i vi­še go­di­na.
U Kli­nič­kom cen­tru za­sad ne­ma mo­guć­no­sti za ope­ra­ci­je uro­đe­nih kom­plek­snih ano­ma­li­ja kao što su po­ro­me­ća­ji raz­vo­ja ko­sti­ju li­ca kom­bi­no­va­ni sa po­re­me­ća­ji­ma lo­ba­nje, jer zah­ti­je­va­ju mul­ti­di­sci­pli­na­ran pri­stup, uz ade­kvat­nu teh­nič­ku opre­mlje­nost, is­ku­stvo i edu­ka­ci­ju. Ova­kvi pa­ci­jen­ti se uglav­nom li­je­če u usta­no­va­ma van na­še dr­ža­ve.
Ras­cje­pi vi­li­ca kod dje­ce se li­je­če kod nas u In­sti­tu­tu za bo­le­sti dje­ce.
Sve ope­ra­ci­je kod de­for­mi­te­ta li­ca i vi­li­ca su ve­o­ma za­htjev­ne, pri­je sve­ga jer li­je­če­nje du­go tra­je. Po­treb­na je do­bra pre­o­pe­ra­tiv­na pri­pre­ma, ope­ra­tiv­ni za­hva­ti su za­htjev­ni, ne­kad i kom­pli­ko­va­ni, a po­sto­pe­ra­tiv­ni opo­ra­vak ide spo­ro.
Šta se sve po­sti­že uspje­šnim ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem?
– Ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem disg­na­ti­ja tre­ba po­sti­ći: po­bolj­ša­va­nje funk­ci­je žva­ka­nja, po­bolj­ša­va­nje go­vo­ra, po­bolj­ša­va­nje di­sa­nja, pre­ven­ci­ju obo­lje­nja pa­ro­don­ci­ju­ma, pre­ven­ci­ju obo­lje­nja do­njo­vi­lič­nog zglo­ba, olak­ša­va­nje pro­tet­skog zbri­nja­va­nja i po­bolj­ša­va­nje estet­skog iz­gle­da.
Lji­lja­na Mi­nić

Ne­li­je­če­nje do­vo­di do iz­ra­že­ni­jih pro­ble­ma

De­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca ne­spor­no mo­ra­ju da se li­je­če jer u su­prot­nom na­sta­ju du­blje po­sle­di­ce.
– Uko­li­ko se de­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca ne li­je­če, svi funk­ci­o­nal­ni i estet­ski pro­ble­mi će vre­me­nom bi­ti iz­ra­že­ni­ji što uti­če na psi­hič­ko, a i fi­zič­ko zdra­vlje pa­ci­jen­ta, kao i nje­go­vu so­ci­ja­li­za­ci­ju – po­ja­šnja­va dok­tor­ka Bo­lje­vić.

Ja­ka kr­va­re­nja to­kom ope­ra­ci­je

Dok­tor­ka Bo­lje­vić je u raz­go­vo­ru za „Dan” is­ta­kla slo­že­no­sti ope­ra­tiv­nog za­hva­ta ko­je oba­vlja ka­da su u pi­ta­nju de­for­mi­te­ti li­ca i vi­li­ca.
– Od ope­ra­ci­ja de­for­mi­te­ta, is­ta­kla bih ope­ra­ci­ju pro­ge­ni­je ili dru­gih de­for­mi­te­ta gor­nje i do­nje vi­li­ce. Na­kon iz­vo­đe­nja ope­ra­ci­je po­treb­no je fik­si­ra­nje vi­li­ca u od­re­đe­nom pe­ri­o­du, a za­htjev­ne su za iz­vo­đe­nje zbog ma­log ope­ra­tiv­nog po­lja ogra­ni­če­nog usnom šu­plji­nom (jer se iz­vo­de u usti­ma). Po­se­ban osvrt je na kr­va­re­nje to­kom ope­ra­ci­je jer je po­treb­no pre­si­je­ca­nje ko­sti­ju (oste­o­to­mi­ja), a ra­di se o iz­ra­zi­to pro­kr­vlje­noj re­gi­ji – is­ti­če Ta­nja Bo­lje­vić.